Biologija za srednju medicinsku
Vrsta: Skripta | Broj strana: 54 | Nivo: Srednja medicinska škola


Хемијски састав ћелије ( неорганске материје ).
Хемијски састав ћелије ( органске материје ).
Прокариотске ћелије.
Еукариотске ћелије – разлика између биљне и животињске ћелије.
Граћа и улога ћелијске мембране.
Једро и једарце ( грађа и функција).
Рибозоми и ендоплазматични ретикулум.
Голџијев комплекс, лизозоми и пероксизоми
Митохондрије, пластиди, вакуоле.
Амитоза и митоза.
Мејоза
Вируси.
Бактерије.
Гаметогенеза.
Фертилизација ( оплођење ).
Типови јајних ћелија.
Браздање.
Гаструлација.
Ембрионална адаптација
Плацентација
Постембрионално развиће и регенерација.
Нуклеинске киселине.
Грађа и структура ДНК.
Протеини.
Генетички код.
Појам и структура гена.
Репликација ДНК.
Грађа и врсте РНК.
Транскрипција – синтеза РНК.
Генетичко инжењерство.
Транслација – синтеза протеина.
Хромозоми, генотип, фенотип.
Основни принцип наслеђивања (Менделова правила наслеђивања ).
Интермедијарно наслеђивање.
Кодоминантно наслеђивање.
Полигено наслеђивање, Везано наслеђивање.
Облици интеракције међу генима.
Комбинације гена, модификације, мутације.
Рекомбинације гена и мапирање хромозома.
Хромозомске мутације ( структурне и нумеричке ).
Мутагени чиниоци средине.
Имунолошке способности (антигени, анти тела, крвне групе)
Генетичка структура популације.
Динамичка одржавања генетичке полиморфности популације.
Вештачка селекција и оплемењивање биљака.
Селекција и оплемењивање животиња.
Методе изучавања у генетици човека.
Хромозоми човека.
Моногенско наслеђивање – аутозомно доминантно.
Моногенско наслеђивање – аутозомно рецесивно.
Детерминација пола човека.
Наслеђивање везано за X хромозом.
Наслеђивање везано за У хромозом.
Наслеђивање мултифакторских особина.
Последице укрштања у сродству.
Наследне болести као последица поремећаја у броју структура хромозома.
Генетичко саветовање – рано откривање наследних болести.
Генетичка условљеност понашања код људи.
Генетичка условљеност менталних поремећаја.
Значај генетичке различитости за опстанак организма.
1.Хемијски састав ћелије (неорганске материје)
Ћелија је основна градивна и функционална јединица свих живих бића.Све ћелије су сличне по грађи и хемијском саставу. Анализом хемијског састава ћелије установљено је да она садржи велики број разних молекула, неорганских и органских.
Живе ћелије неке елементе концентришу и акумулирају у већој количини и то су макроелементи .(C;H;O;N;S;Na;Ca;Mg...)
Постоје и елементи који су организмима потребни у врло малим количинама , то су микроелементи. (Fe;Zn;Mo-moliben ,Cl....)
Неорганске материје које улазе у хемијски састав ћелије су:
1.вода, и
2. минералне соли
Вода: је најзаступљеније једињење у ћелијама 65 до 98 %.Јабука има 87%, лубеница 95 %,семена биљака 5-20 %. коштано ткиво 10 – 18%, мишићно ткиво 75 %.Вода служи као растварач и као средина у којој се одвијају многи процеси синтезе и разградње.